Prilog etici neslaganja IV
Junus b. Abdul E’ala, učenik imama Šafije, razišao se svojim učiteljem Muhammedom b. Idris eš-Šafi’ijem po jednom pitanju za vrijeme redovnog dersa Šafije u džamiji.
Junus b. Abdul E’ala je ustao ljutit, udaljio se sa dersa i otišao svojoj kući.
Kada je pala noć, Junus je čuo kako neko kuca na vrata njegove kuće. “Ko je?” – upitao je Junus. “Muhammed b. Idris” – odgovorio je čovjek na vratima. Junus reče: “Pokušao sam se sjetiti svakog koga znam po imenu Muhammed b. Idris, ali po tom imenu nisam znao nikoga izuzev Muhammeda b. Idrisa Eš-Šafi’ija. Kada sam otvorio vrata, s velikim iznenađenjem sam upravo njega ugledao na vratima. Tada mi reče: ‘O Junuse, složili smo se u stotinama mes’ela, zar će da nas razdvoji samo jedna?!'”
Zato, nemoj pokušavati da u svakom razlazu pobijediš. Nekada je bitnije pridobiti srce sagovornika nego pobijediti u polemici. Nemoj rušiti mostove koje si već sagradio i preko njih prešao, možda će ti jednog dana zatrebati da se preko njih i vratiš.
Uvijek preziri grešku, a ne onoga ko je čini.
Svim srcem mrzi grijeh, ali blago postupaj i oprosti griješniku.
Kritikuj stav, ali izrazi poštovanje prema onome ko ga je iznio.
Naša uloga je da savladamo bolest, a ne bolesnike.
Ne pokušavaj da budeš idealan u svemu, ali ako ti priđe neko ko je zabrinut, saslušaj ga. Ako ti dođe neko ko se izvinjava, oprosti mu. Ako ti dođe onaj kome je potrebno, pomozi mu.
Makar i trnje požnjeo jednog dana, opet sadi ruže.
Nipošto nemoj nekoga žalostiti da bi ti bio zadovoljan.
Nemoj činiti nepravdu prema drugom da bi opravdao sebe.
Nastoj da svoju sreću gradiš daleko od nanošenja uvreda i štete drugima!